Kada se neka osoba nosi sa intenzivnim stresom usled nekog telesnog ili mentalnog zdravstvenog problema, taj stres značajno otežava proces izlečenja. Prisustvo i kontakt sa životinjama stimulišu osećanja zadovoljstva i prijatnosti i mogu u značajnoj meri da ubrzaju proces oporavka.
Prema savremenim naučnim istraživanjima pronađena je direktna povezanost između interakcije sa životinjama i doživljavanja pozitivnih zdravstvenih benefita.
1.Kod većinje ljudi prisustvo životinja i interakcija sa njima u vidu maženja, dodira, igre, podstiče oslobađanje serotonina oksitocina i prolaktina. Kao rezutat toga osećamo se relaksirano,opušteno,emocionalno stimulisano. Navedeni hormoni pomažu u snižavanju simptoma depresije, anksioznosti kao i generalizovane napetosti.
2.Snižavanjem nivoa hormona stresa adrenalina i kortizola prisusvo kućnih ljubimaca pomaže u regulaciji povišenog krvnog pritiska,povišene frekvence (ubrzanog srčanog rada), kao i u poboljšanju funkcije srčanog mišića . Proaktivnim delovanjem pokreću nas na fizičku aktivnost i vežbanje što pomaže i u regulaciji nivoa holesterola i šećera u krvi kao i telesne težine. Sve navedeno važno je za očuvanje i unapređenje zdravlja kardiovaskularnog sistema.
3.Ljubimci podstiču stvaranje imunoglobulina A u pljuvačnim žlezdama, čime se poboljšava funkcionisanje imunog sistema, i povećavaju odbrambene sposobnosti ljudskog organizma .Oslobađanje oksitocina pomaže i u povećavanju praga tolerancije na bol, usled direktnog efekta relaksacije, što ubrzava regeneraciju i zarstanje kod povreda.
4.Mnogi ljudi se u procesu oporavka osećaju fizički neaktivno, nemotivisano i „zaglavljeno“ , nedostaje im stimulus za akciju. Nakon interakcije sa ljubimcima zahvaljujući lučenju oksitocina i smanjenju bolnosti kod ljudi sa fizičkim preprekama i povredama, raste motivacija da pomeraju svoje granice u oporavku i fizičkoj aktivnosti.
5.Kod dece sa neurološkim smetnjama i autizmom ljubimci podstiču spontanu komunikaciju ,u značajnoj meri poboljšavaju verbalnu i socijalnu komunikaciju. Često se deca bolje povezuju sa životinjama nego sa terapeutom. Životinje služe kao pokretač i olakšavaju angažovanje dece u terapijskom radu. One podstiču osećaj samopouzdanja i blagostanja, značajno smanjujući osećaj usamljenosti sa kojim se osobe sa autizmom često suočavaju.
6.Kod starije populacije i osoba koje pate od demencije česta su stanja psihomotorne uznemirenosti ili agitacije. Ona se javljaju u čak 90% slučajeva kod uznapredovalih formi. Većina ovih pacijenata je hospitalizovana u neku od specijalizovanih ustanova. Uključivanjem terapijskih pasa u zbrinjavanje osoba sa uznapredovalom demencijom dovelo je do značajnog umirenja i smanjenja agresivnih obrazaca ponašanja.
7. U starijoj životnoj dobi ljubimci pogotovo pomažu u strukturiranju svakodnevnice, aktiviranju i preuzimanju odgovornosti i brige kao i izlasku iz depresivne pozicije (pasivizacija, doživljaj gubitka smisla, prepuštanje,usamljenost) koja je česta usled organskih promena na mozgu u sklopu starenja.
Interakcija između čoveka i životinja smanjuje uticaj stresa na telesno zdravlje , snižava simptome depresije i anksioznosti i značajno promoviše socijalne aspekte funkcionsanja.